Mark Lanegan Band Dom omladine Beograda
Sala Amerikana
21. novembar 2012.
22. novembar 2012.
Možda publika sinoć u Beogradu nije imala prilike da uživa u nekom susretu Lige Šampiona ali čovek koga smo dugo čekali i konačno dočekali na domaćem terenu dostojno je zamenio i Ronalda i Mesija.Dame i gospodo, Mark Lanegan i prijatelji samo za Vas!
Znate onaj osećaj, kada dodjete na koncert, a tamo svi ljudi koje poznajete. Takav osećaj sam imao kada sam sinoć prisustvovao koncertu Marka Lanegana i njegovog benda. Naravno ovo ne bi uopšte bilo važno da me silni susreti, pozdravi i čestitke (hehe) nisu omeli da prisustvujem nastupu predgrupa Marka Lanegana, uključujući i njegov sadašnji bend Creature with the Atom Brain.
Posle silnih razgovora i pozdrava sa ljudima koje vidjam samo na koncetima ovog tipa (nažalost!) napokon sam ušao u salu Amerikana koja je bila polovično popunjena, pa sam mogao da zauzmem normalno mesto u već poprilično raspaljenoj publici koja je željno očekivala nastup njihovog idola. Kasnije se sala poprilično napunila.
Posle uvodne kompozicije na scenu su izašli članovi benda: Steven Janssens (gitare i rockabilly frizura), Frederic Lyenn Jacques (bas gitara i prateći vokali), Aldo Struyf (klavijature i gitara) i Jean Phillipe de Gheest (bubnjevi).
Ubrzo se na bini pojavio i Mark Lanegan, naravno sav u crnom i sa bendom zaprašio “The Gravedigger’s Song” (singl sa novog albuma Blues Funeral). Potom je nastavio sa blažom "Sleep With Me", a onda su se ređale pesme sa novog albuma kao i sa nekih prošlih - "Hit The City", "Wedding Dress" (sa Bubblegum), "One Way Street"(Field Songs) i "Creeping Coastline of Lights" (sa I’ll Take Care of You). Osnovu nastupa su činile stvari sa novog albuma (čak osam njih) što je doprinelo energičnosti i jačini zvuka. Muzičarima se nije imalo šta zameriti, svi su bili briljantni, pogotovo gitarista Steven, koji je svirao izuzetno moćne deonice i bio maltene vizuelno najatraktivniji na sceni.
Mark se nije mnogo kretao, niti je bio pričljiv, ali ali mu je vokal bio u top formi. Naravno da moram spomenuti jednu važnu činjenicu, koja je baš i zamerka - zvuk benda je bio jak i čist dok su vokali Marka Lanegana bili miksovani niže pa se baš nisu mogle dobro čuti reči pesama koje je pevao. Takođe, moje je mišljenje da je nastup trebao biti duži. U redu, na ovakvim turnejama se sviraju slične stvari svake večeri ali ipak samo 80 minuta (sve sa bisom), baš i nije sasvim dovoljno.
Oni koji su se nadali nekoj pesmi sa Markovih ranih albuma ili sa albuma sa Isobell Campbell nisu to dočekali. Tu spadam i ja, koji sam priželjkivao da će možda odsvirati "Carry Home", "Badi-da" ili "Lately". No što smo dobili, dobili smo.
Ponuđene majice i snimci sa turneje nisu baš bili mnogo atraktivni ni po izgledu ni po cenama, ali je Mark održao obećanje i pojavio se na potpisivanju omota, majica, ploča i ulaznica, tako da sam ponosni vlasnik potpisa na 6 albuma i ulaznici! Mark je bio vrlo pristojan i čak je malo popričao sa pojedinim posetiocima koncerta iako je bila velika gužva, pa mi je žao što nisam proveo malo više vremena u razgovoru s njim. Dobar koncert, pozitivna energija, manje zamerke i uvek fascinantni Mark. Pa izvolite!
tekst - slobodan vlaketć
Uvod, foto & video - nebojša mićković
The Gravedigger’s Song
Sleep With Me
Hit The City
Wedding Dress
One Way Street
Resurection Song
Gray Goes Black
Devil In My Mind
Harborview Hospital
Quiver Syndrome
One Hundred Days
Creeping Coastline Of Lights
Black Rose Way
Riot In My House
Ode To Sad Disco
St. Louis Elegy
Tiny Grain Of Truth
